Lincura – prirodni lek sa planine

Lincura – prirodni lek sa planine

Na našim planinama možemo pronaći zaista mnogo lekovitih biljaka koje su naši preci koristili za različite namene. Lečili su se prirodom od nje su živeli i dobijali samo najbolje. Jedna od tih prirodnih lekovitih bogatstava je biljka Lincura, čiji je koren veoma dragocen.

Biljka lincura je danas naširoko rasprostranjena, što je čini pogodnom za narodnu upotrebu. Uglavnom se može pronaći na visokim nadmorskim visinama, preko hiljadu metara, dok njena izrazito žuta boja čini je lakom za pronalaženje. Osim toga, ova biljka je višegodišnja biljka, otporna, snažnog i razgranatog stabla koje joj obezbeđuje dug vek trajanja.

U narodu, koren ove biljke se koristi već dugo. Sam koren je njen lekovit deo. Spolja je smeđe boje, i karakteriše ga snažan, pomalo neprijatan miris. U planinskim selima na Zlatiboru, Tari, Zlataru i Goliji svaka kuća čuva malo korena lincure u rakiji koja se daje bolesnicima kako bi se oporavili od preležane bolesti. Na obroncima ovh planina nekada davno živeo je drevni narod Iliri. Lincura (Gentiana lutea) svoje latinsko ime duguje ilirskom kralju Genciju koji je ovu biljku preporučivao kao lek protiv kuge. Sam ukus korena lincure je u isto vreme i gorak i sladak, ta dva ukusa se prepliću.

Lincura raste na osunčanim planinskim livadama kojima dominira svojim uspravnim stabljikama okićenim žutim cvetovima. Za lečenje se upotrebljava koren koji se vadi na jesen. Pedesetih godina prošlog veka, ova biljka je vađena u tolikoj meri da joj je pretilo nestajanje. Od tada, lincura je zaštićena vrsta i ne sme se vaditi iz prirode. Lincura veoma podseća na čemeriku, vrlo otrovnu biljku, što je još jedan od razloga da se ne uzima iz prirode. Pravo lekovito dejstvo ima koren bilkje koja je starija od tri godine.

Sok biljke lincure je veoma gorak. Gorko jedinjenje koje ova biljka sadrži smatra se jedinjenjem koje ima najveću koncentraciju gorčine koja je do sada poznata. Upravo te gorke supstance stimulišu varenje, pojačavaju apetit, smanjuju nadutost želuca i gasove. Čaj i tinktura od lincure uvek se piju barem pola sata pre jela jer se na taj način poboljšava lučenje želudačnog soka.

Lincura se preporučuje i u slučaju napada mučnine i nesvestice, kao i za lečenje malokrvnosti i bledila. Spolja se koristi za lečenje dubokih i inficiranih rana. Kao lek ili pomoćna terapija lincura je delotvorna i kod bubrežnih bolova, gasova u stomaku, zatvora, menstrualnih bolova, bronhitisa, gorušice, kašlja i kijavice, pada imuniteta. U slučaju upale vena, kao obloga preporučuje se koren lincure pomešan sa rakijom. Lincura ima široku namenu u lečenju. Jedino se ne preporučuje trudnicama i osobama sa povišenim pritiskom, kao i osobama koje imaju gastritis i čir.

Lečenje prirodom i njenim lekovitim biljem mnogi smatraju najboljim načinom. Naše zlatne planine su bogate biljem, uz laganu šetnju pronađite pravo blago na planinskim pašnjacima.