Planinsko selo Kremna

Planinsko selo Kremna

Seoski pejzaži pružaju odmor za dušu i raj za oči, nešto sasvim suprotno gradskom asfaltu i gužvi. Ali, ovo nije obično seosko naselje, već prava mala vazdušna banja koja leči i odmara duh i telo.

Mesto gde se sudaraju planinski i morski vetrovi između dve planine, Zlatibora i Tare, nalazi se Kremna, na nadmorskoj visini od 800 metara. Pored četinara, bogata je cvetnim livadama, planinskim potocima i izvorima. Kao takva, proglašena je za malu vazdušnu banju.

Postoji legenda koja kaže da je cela Kremanska kotlina nastala u drevnoj fazi nastanka Zemlje, prilikom jednog njenog sudara sa drugim nebeskim telom. A ono što kaže savremena nauka jeste da kremanske stene sadrže veoma neobičan sastav, neku vrstu poludragog kamenja, a koje se, kako kažu Kremanci “tajno” ispituju u svetskim laboratorijama. Kao prilog istinitosti ovih tvrdnji, može se reći da Kremanci zaista dugo žive, i ne samo Kremanci, već i uglavnom svi stanovnici Tare, Mokre Gore i Zlatibora, kao i da su svi oni vitalni u poznim godinama. Upravo zbog tog kamena nastao je i naziv ovog malog planinskog mesta, Kremna.

Ljubiteljima mitova i legendi posebno je interesantna priča o Tarabićima. Mitar i Miloš Tarabić, sa ogromnom preciznošću su predvideli neke od ključnih događaja 19. i 20. veka. Pošto su bili nepismeni, njihova predskazanja beležio je njihov kum, prota Zaharije Zaharić. Prota, kao svešteno lice, verovao je da taj glas “dolazi od Boga”, pa je u svoju beležnicu pomno zapisivao šta mu je govorio Mitar, a pre toga i njegov stric Miloš. Nakon Protine smrti, beležnica se čuvla u njegovoj porodici. Godine 1943. kada je bugarska vojska okupirala i zapalila selo, beležnica je umalo uništena. Danas se čuva kao kulturno nasleđe u rukama Zaharijevog unuka.

Naravno, ne dolaze turisti u selo Kremna samo zbog proročanstva, sve je više onih koji žele danima da uživaju u lepotama sela, blagodetima prirode, gostoprimstvu domaćina. Ostala je priča da su još Nemanjići ovde imali svoje kuće za odmor i preko celog leta boravili, kao i da je turskim agama i begovima bio pravi merak doći u Kremnu. Još pre Zlatibora, Kremna je privlačila prve turiste, sve do 20. veka bila je glavno turističko mesto zapadne Srbije. Danas se to polako vraća, mnogi Kremanci su rešili da se bave seoskim turizmom i to čine sa velikim uspehom.

Objekti za smeštaj su lepo opremljeni, dvorišta uređena, hranu spremaju majstorski, njihova pažnja prema gostu je iskrena, a sadržaji šaroliki.

Svaka domaćica nudi vruću gibanicu, proju, pršutu, kuvana jela iz zemljanog posuđa, izuzetnih ukusa, pečeno prase i jagnje, domaće sokove od maline, najbolju rakiju, raznovrsne kolače, hranu koja i starom i mladom godi. Pravo bogatstvo prizora i ukusa.

Ovo selo opisano u već poznatim legendama i mitovima, pre svega je prava oaza mira i lepote koja je fantastična. Kada se nađete na Zlatiboru, iskoristite trenutak da posetite i uživate u blagodatima prirode koja se nalazi u selu Kremna.