Sirogojno, srpska tradicija

Sirogojno, srpska tradicija

Pitom zlatiborski kraj zanimljiv je turistima zbog upoznavanja srpske tradicije. Na istočnim padinama Zlatibora je muzej pod otvorenim nebom “Staro selo” Sirogojno, gde je na 5 hektara prostora smešteno 47 kuća brvnara karakterističnih za graditeljstvo srpskog sela planinske oblasti. Oko 2.000 raznih eksponata koji su meštani ovog kraja koristili u svakodnevnom životu nalaze se u ovom muzeju.

Etno selo nudi apartmanski smeštaj u brvnarama, pored kojih se nalazi prodavnica suvenira, krčma, kao i sve ono što ostavlja nezaboravan utisak turistima koji odmor provode na Zlatiboru.

Ideja o stvaranju Etno sela u Sirogojnu začeta je razvojem jednog vida narodne radinosti. Domišljata kreatorka iz tih krajeva, Dobrila Smiljanić iskoristila je vekovnu tradiciju pletenja u Sirogojnu, kako bi žene iz tog sela okupila pre nekoliko decenija u zadrugu, koje su prema njenoj zamisli ručno plele. Počelo je sa džemperima, a kada su postali tražena roba i van granica zemlje, Dobrila Smiljanić je dizajnirala i druge odevne predmete od vune. Vešte pletilje su njene ideje lako pretvarale u unikatne modele. Sedamdesetih godina prošlog veka pletene kreacije iz Sirogojna stizale su u sve krajeve sveta. To je pokrenulo i druge umetnike i kulturne poslanike da se za ovo mesto više zainteresuju da ga ožive i vrlo brzo pretvore u etno selo u Srbiji.

Selo prikazuje svu osobenost graditeljstva Zlatiborskog kraja. Zlatiborska kuća od drveta poznata pod nazvimo brvnara, najsavršeniji je oblik kuće srpskog stanovništva planinskih krajeva. Gradili su je samouki neimari prema potrebama i osećajima za sklad i lepotu. U tom kraju Srbije, vekovima je više generacija i familija živelo pod istim krovom u zadrugama, sa strogo utvrđenim pravilima ponašanja. Takav život je diktirao i raspored prostorija u kući. Sve su imale dva prostora, kuću sa ognjištem i sobom ispred koje može da bude trem. U okruženju svakog doma nalazile su se okućnice sa privrednim i pomoćnim zgradama, narodni neimari pokazivali su smisao za organizaciju životnog i privrednog prostora.

Stan je građen uvek na osunčanim i od vetrova zaštićenim padinama, a na najvišem mestu je bila kuća sa pratećim stambenim objektima i zgradama za pripremanje, čuvanje hrane. Nešto niže podizane su staje, obori za stoku, a još niže su bili voćnjaci i povrtnjaci.

Zajednički život mnogobrojne porodice odvijao se u kući, kraj ognjišta jedine vatre u domaćinstvu. U toj prostoriji su spavali najstariji članovi porodice i mala deca. Zimi kraj ognjišta, muškarci su svirali na frulama i guslama a žene su plele.

Nekoliko autentičnih kuća sa pokućstvom iz prošlog veka, prikazuju kako se u radionicama izrađuju kopije predmeta od drveta i grnčarije koje predstavljaju vredan suvenir. Da bi se stari zanati spasili od zaborava, muzej “Staro selo” ponudio je saradnju mladim ljudima ovog kraja. Na prvi poziv muzeja odazvalo se 120 zainteresovanih, a vremenom su stasali i novi majstori koji rezbare drvo, pletu korpe, prave zemljane posude, kuju, rade sve ono što i njihovi preci i na način na koji se tada radilo.
Zanati su najbolji pokazatelj kako su ljudi zahvaljujući njima godinama živeli u skladu sa prirodom, koristili njene najbolje resurse i naraštajima ostavljali dobre temelje za budućnost.

Ukoliko ste radoznali i volite da istražujete, osim razgledanja možete se oprobati u nekim od tradicionalnih zanata koji će vam svakako biti zabavni. Zlatibor i njegova okolina nas uvek iznenade šarolikim mogućnostima za odmor i upoznavanje naše srpske tradicije.