Šta to krasi Zlatibor koji toliko volimo? Koraci za pamćenje.

Šta to krasi Zlatibor koji toliko volimo? Koraci za pamćenje.

Miris sveže zemlje okupane rosom, miris zdravog i čistog vazduha, miris hrane, mir, zlatni bor, zlatni Zlatibor.

Zašto baš Zlatibor?

Još dok smo bili deca, kada god bi se pričalo o odmoru pričalo se o Zlatiboru. Kada god bi se pričalo o izletu pričalo se o Zlatiboru. Ta planina, toliko nas je očarala da smo joj se stalno vraćali.

Sećam se još kao mala nisam mogla da dočekam da se “provozam” na malom slatkom poniju, koji je uvek čekao u parkiću u centru Zlatibora. Vozili smo bicikle, lutali brdovitim ulicama okruženim jarkim zelenim pašnjacima, sve je procvetalo i miriše. Taj miris nas dugo prati nakon završetka tog divnog odmora.
Pa zašto ga toliko volimo? Jednostavno je. Nema tog drugog mesta gde se osećamo kao kod kuće. Svako ima bar još jedan grad, selo, planinu koja mu je kao druga kuća. E pa nama je to bio Zlatibor. Ne, bio je i ostao.

Odrasli smo na tim divnim brdašcima uz porodične razgovore, domaći kajmak, domaće meso, domaće, sve je domaće i to odlično zvuči!

Zlatiborski kajmak

Pevalo se, veselilo, šetalo, uživalo. A kada dodje prava zimska idila pa sve dobije neku čarobnu notu. Miris zabave. Skijanje, sankanje, grudvanje, rumeni obrazi i zadovoljna srca. Pa da li se može poželeti bolje detinjstvo. Deca se tokom celog dana bezbrižno zabavljaju na snegu, zajedno sa roditeljima prave uspomene za celi život. U tim trenucima se čovek nekako izgubi, pa kada vreme proleti, nekako i dalje se živi na tim već provedenim trenucima koji održavaju radost.

Zlatibor - koraci za pamćenje

Eto šta krasi Zlatibor. Ljubav. Zato mu se vraćam.

Radost na Zlatiboru je u svakoj pesmi ptica i borovih iglica. Kada jednom čuješ, zauvek ćeš na Zlatibor da putuješ.